PROLEĆE EVROPE

PROLEĆE EVROPE

U maju se ne može govoriti o bilo čemu drugom nego o Proleću. I to ne samo zato što napadnuti mirisima i sjajnim cvetovima, i odgovarajućim korisnim čajevima, da naš san o Evropi bez unutrašnjih granica, slobodno sledi znakove i signale iz prirode i pejzaža ..

Zatvorimo oči i pustimo da nas ošamuti lipa, na primer, drvo koje je u svim našim evropskim zemljama, a može trajati mnogo duže od ljudskog života ..

Čak i naša Ujedinjena Evropa, koja je započela s Rimskim ugovorom, slavi ove godine šezdeset proleća ..

OOO

Evropski dan ili Dan Evrope obeležava se 9. maja svake godine. Ovaj datum seća na dan  iz 1950. godine kad je bilo predstavljanje plana ekonomske saradnje od strane Roberta Schumana, koji je osmislio Jean Monnet i koji je izložen u Schumanovoj Deklaraciji, koja označava početak procesa evropskih integracija sa ciljem buduće federalne zajednice.

Datum se takođe poklapa s danom koji označava, de facto, kraj Drugog svetskog rata: Savet Evrope obeležavao je 5. maj kao „Dan Evrope” do 1964. godine, podsećajući na svoje osnivanje 5. maja 1949. ,

Evropska ekonomska zajednica umesto toga usvojila je kao „Dan Europe” 9. maj na samitu održanom u Milanu 1985, u znak sećanja na predlog Roberta Schumana koji je predstavio 9. maja 1950 za stvaranje Evropskog ekonomskog jezgra, počevši od objedinjavanja rezervi uglja i čelika, kao prvog koraka prema budućoj federalnoj Evropi, smatra neophodnom za održavanje mira.

Dan se poklapa s Danom pobede Sovjetskog Saveza (koja u mnogim zemljama zapadne Evrope pada 8. maja).

OOO

Nikada kao u ovom trenutku, projekt o Evropi nije bio bliže ostvarenju sna Altiera Spinellia – koji je u Ventoteni nagovestio federalnu Evropu – što je još uvek san Italiaintiera ..

Sve zemlje koje  su geografski i kulturno evropske imaju – iako na različite načine – učešća ustvaranju demokratskih državnih organa koji su bili određeni koraci prema Evropi.

Oduvek smo znali da – mi Evropljani – imamo istu istoriju i istu kulturu. Nije slučajno da su baš pojedinačni istorijski narodi, koji su bili prvi kolevka naše civilizacije, biti za projekat Ujedinjene Evrope.

Zapamtimo ih prema onome što je takodje navedeno od strane njihovih vlada nedavno:

Grčka, za Evropu i za osnivanje novih transnacionalnih političkih formacija;
sve zemlje koje su formirale Jugoslovensku federaciju, sa posebnim osvrtom, uključujući sve zemlje članice, na Srbiju. Ponovno je izabran za predsednika Aleksandar Vučić, koji je osvojio izbore s velikom razlikom i sa Evropom kao prvom tačkom cilja vlade na izborima 2017;
zemljama bivšeg SSSR sada priključenim Uniji: Bjelorusija i baltičke države;
bivše zemlje Varšavskog pakta: Rumunija, Bugarska, Mađarska, Češka i Slovačka;
Finska i Skandinavske zemlje većina proevropske;
Njemačka, gde su se prošle nedelje održali regionalni izbori i proevropska stranka Angele Merkel je premašila sva očekivanja;
Austrija, koja je u najskorijim predsedničkim izborima potvrdila pridruživanje proevropskoj stranci;
Holandija, takodje i ona sveža posle izbora;
Belgija, Luksemburg i Holandija;
Francuska s nedavnim trijumfom Emmanuela Macrona, koji je na inauguraciji odlučio da izvede evropsku himnu pre Marseillaise .. Vrednosti Macrona su i naše vrednosti,  potvrdio je naš predsednik vlade Paolo Gentiloni , Takođe je poznato da ideja o Evropi u Francuskoj, uključuje celu Rusiju;
Španija na istim pozicijama;
Portugal, nekada sedište Lisabonskog ugovora, najnovijeg „Europskog ustava” je uvek pristalica;
Irska je nedavno izričito potvrdila privrženost;
Island isto tako.
Među članicama EU, samo je Velika Britanija povukla svoje članstvo, nakon nedavnog referenduma. Međutim, Wales, Severna Irska i Škotska bi proglasili nezavisnost kako bi ostali u EU.

OOO

Evropa ide dakle prema obnovi same ideje Evrope i oseća se da je prešla na novo proleće .

Daria Viviani

Predsednik

 

Trieste, maj 2017

Daria Viviani